ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац

АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Др Маријана Мраовић
Др Мирољуб Манојловић
др Невенка Кнежевић Лукић
Маја Димић, мср.
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Слободанка Цветковић
Павле Р. Срдић
Дубравка Марковић

ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – ЈУЛ 2026.

 

  

 

ТРАГОМ ВЕСТИ: СТО ГОДИНА ОД ОДЛУКЕ О ИЗГРАДЊИ СПОМЕН-КОСТУРНИЦЕ НА СРПСКОМ ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ ЗЕЈТИНЛИК У СОЛУНУ

"Спомен-капела са костурницом у Зејтинлику – Министарство Вера одлучило је да се идућег месеца приступи радовима на подизању спомен-капеле са костурницом на нашем ратничком гробљу у Зејтинлику код Солуна. Скице за подизање те спомен капеле биће за који дан готове." ("Грађанин", бр.58 од 25. јула 1926.)

Комплекс војничког гробља подигнут је на месту где се 1916. године налазила Главна војна пољска болница српске војске. У њеној непосредној близини сахрањивани су преминули војници, а временом је гробље српских војника прерасло у данашњи комплекс Зејтинлик где су, уз српске жртве, сахрањени  француски, италијански, енглески и руски ратници погинули на Солунском фронту.

Гола ледина у близини Солуна, некадa је била пијаца за продају уља, зејтина, а своје давнашње име Зејтинлик, задржала је из времена Отоманске империје. Године 1916. постала је место за Главну војну пољску болницу Српске војске, а потом и заједничко ратничко гробље.

Десет година касније, 1926. године, одлучено је да се са широког подручја Солунског фронта, ексхумирају посмртни остаци изгинулих ратника и пренесу на простор будућег ратничког гробља. За просторно и идејно решење расписан је конкурс, а дело архитекте Александра Васића, које је прихваћено на конкурсу, разрадио је Николај Краснов.

Симболично, сав материјал неопходан за изградњу ратничког знамења, донет је из Србије. Уз тесани камен припремљен за градњу маузолеја, капеле, костурнице и мермерне крстове, донета је и специјална стаклена урна са земљом узетом крај споменика Незнаног јунака на Авали, а као вечна стража посађени су чемпреси донети са Хиландара.

Обиман пројекат ексхумације ратника и пренос посмртних остатака у изграђену костурницу и гробове, завршен је после десет година, да би на Дан примирја, 11. новембра 1936. маузолеј са капелом и костурницом био свечано освећен.

Кренувши трагом вести објављеној пре читав век у "Грађанину", 25. јула 1926. године, о одлуци Министарства Вера да се приступи радовима на подизању спомен-капеле са костурницом на ратничком гробљу у Зејтинлику крај Солуна, желели смо да одамо пошту сенима српских ратника из Првог светског рата.

Фотографија: Српско ратничко гробље Зејтинлик у Солуну
Историјски архив Пожаревац, Збирка Varia, 1791- , сигн. 481.

Одабрала: др Драгана Милорадовић, aрхивски саветник